Bibliotekarka iz Kentakija

Forbsova nagrada za najbolji istorijski roman.
Bestseler novina New York Times, USA Today, Los Angeles Times.
Čaroban roman o ljudima koje je istorija bezmalo zaboravila: o bibliotekarkama koje su male biblioteke na konjima i kentakijskim „plavim ljudima“.

Devetnaestogodišnja Kasi Meri Karter rođena je sa retkim poremećajem — njena koža je plave boje. U dubokoj uvali iznad Trablsam Krika, ona i njen otac rudar žive veoma teško, te je prilika koja joj se nudi — posao bibliotekarke koja na konju raznosi knjige, biltene i takozvane svaštare raštrkanom stanovništvu po Apalačkim planinama — dobrodošla pomoć da se preživi. Taj posao je težak sam po sebi, ali mnogostruko teži za jednu Plavu: u centru za raspodelu knjiga ona je „obojena“, pojedini korisnici biblioteke ne žele čak ni da joj otvore vrata, a neki direktno pokušavaju da je ugroze. Međutim, Kasi Meri poseduje duboku ljubav prema knjigama i svest o važnosti svoga posla. Neumorna podjednako kao njena svojeglava mula Junija, ona sa upornom ljubavlju raznosi knjige i drugi materijal za čitanje.
Ali njenim mukama kao da nema kraja. Suprug je nemilosrdan prema njoj, a lokalni sveštenik je progoni. Uprkos svemu, Kasi Meri čvrsto odlučuje da ne odustane. Jedna po jedna, vrata počinju da joj se otvaraju.
„Delo od kulturnog značaja koje čitaocu donosi lično zadovoljstvo i širi vidike.“
— Kirkus Reviews

„Ovaj dragulj istorijske fikcije ljubavno je pismo ruralnom stanovništvu Kentakija i hrabrim bibliotekarkama koje su se na konjima probijale od kućerka do kućerka i šire pismenost, nadu, razumevanje i saosećanje.“
— Publishers Weekly

„Emocionalno snažna i nezaboravna, na momente turobna priča o moći obrazovanja nad netrpeljivošću, mržnjom i strahom koje ponekad veličanstveni i blistavi trenuci lepote toliko zasene da ćete biti dirnuti do suza.“
— BookPage