Demijan

- Mi povlačimo granice svoje ličnosti uvek suviše usko! Mi uračunavamo u svoju ličnost uvek samo ono što saznajemo kao individualno različito, kao nešto što se udaljuje od drugog. Ali mi, upravo svaki od nas, sastojimo se iz svih sastojaka sveta i kao što naše telo nosi u sebi rodoslovlje razvića sve do ribe, pa i mnogo dalje unatrag, tako i mi imamo u duši sve što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi bogovi i đavoli, koji su ikada postojali, bilo kod Grka i Kineza, ili kod Zulukafera, svi zajedno su u nama, svi su tu, kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi. Kad bi čovečanstvo izumrlo sve do jednog jedinog osrednje darovitog deteta, koje nije dobilo nikakvu obuku, ovo bi dete ponovo pronašlo sav tok stvari, bogove, demone, rajeve, zapovesti i zabrane, Stare i Nove zavete, sve bi ono moglo ponovo da stvori.

On je voleo, i pri tome je našao sebe samog. Većina njih, pak, vole da bi pri tome sebe izgubili.

- Ljubav ne mora da moli - reče ona - niti da traži. Ljubav mora da ima snagu da u sebi samoj dođe do izvesnosti. Onda neće biti više vučena, nego će ona vući. Sinklere, vašu ljubav vučem ja. Ako me ona nekad povuče, ja ću doći. Ja neću da dajem darove, ja hoću da budem zadobijena.