Narod što po snegu seje

Mislim da čovek nikad ne prestaje da čezne za domom. Bez obzira na to šta postaneš i gde završiš, tvoje srce ima koren

Kaj se pitao kako će njihov razmaženi i pomalo debeljuškasti gradski mačak biti prihvaćen u društvo očvrslih, verovatno grubljih mačaka iz severne Švedske. Možda bi trebalo da mu stave ogrlicu sa šiljcima da mu poveća ugled i pojača autoritet. Tako da mu drugi ljubimci ne upropaste lepu belu frizuru. Kaj se nasmejao toj slici i vratio se razgovoru.

Mariđa je uvek govorila šta misli, smejala se preglasno, po potrebi i psovala – a njeni roditelji su to zanemarivali, možda čak povremeno i odobravali.
Možda su osetili da Mariđa nosi nešto neizbežno u sebi, novo doba u kojem neće biti potrebno povijati glavu. Vreme kad neće biti nužno da čovek bude snishodljiv i prijatan

Mislim da čovek nikad ne prestaje da čezne za domom. Bez obzira na to šta postaneš i gde završiš, tvoje srce ima koren.“

Bez obzira na to šta postaneš i gde završiš, tvoje srce ima koren.“

Možda će doći leto, ali neće biti kao ostala. Trava će se zazeleneti, a mladunci životinja će se prvi put kotrljati po sunčanoj zemlji.

Ali ništa neće biti kao leta koja su ona i Bjera doživeli zajedno.

Volela je Mimi, volela je žene oba sina. Sasvim prirodno ih je uključila u porodicu, a zatim s poletom dočekala dvoje unučadi, decu koju su njegov mlađi brat i njegova mladalačka ljubav Evelin podarili svetu.

Možda je prilazu trebalo još nekoliko lopata šljunka, ali ni to ih nije zabrinjavalo. Dom je bio, i uvek će biti, dovoljno dobar za njih.

Mislim da čovek nikad ne prestaje da čezne za domom. Bez obzira na to šta postaneš i gde završiš, tvoje srce ima koren.“

Oko njih su s grana padale kapljice, a sivke letele u niskim krugovima oko ostataka mesa na okamenjenoj masti.

Izgledalo je kao da se grlenim kricima podsmevaju ljudima jer su poverovali da je išta na belom svetu ispod njihovih krila slučajnost.