Anđeli neće sići sa nebesa

Суптилним стилом, опрезно и са великим поштовањем према страдалницима, Лебовић описује своје дане у логору. Али, не само своје дане, он описује и оно што припада времену као појму нама недостижном. Копрцање између жеље да се ипак преживи, макар и као костур, макар и као пепео, али да се ипак остане на светлој страни времена, и потребе да се одмах, у истом тренутку умре и нестане, јер како остати жив и смислен када је све претворено у бедно ништавило. Дубоко сам дирнута причом у којој се води борба око два неважна пужа. То је тиха борба, речима, дијалогом, и можда јесте неважна нама читаоцима, али не може а да се не идентификује са онима који тај мајдан бију свесни његове животне важности. Semper idem добија свој епилог, заиста добија свој крај овом великом збирком од свега пар прича. Писац нас оставља у чуду, страху и жељи да се остане...овде где већ јесмо.

Divne priče

Na pragu novog milenijuma, u Srbiji živi još svega oko 3000 Jevreja, što iznosi 0,03 procenta od ukupnog broja stanovnika. Budući da je u toj populaciji najviše starijih od pedeset godina, taj će se broj smanjivati i, kako sociolozi i statističari predviđaju, za dvadeset do trideset godina Jevreji će u Srbiji zauvek nestati. Kakav paradoks! Jedan od retkih naroda koji nikada nije proganjao i uništavao Jevreje prvi će u Evropi ostvariti „konačno rešenje jevrejskog pitanja“ – u njegovoj zemlji neće više biti Jevreja. Ostaće samo uspomene na njihovo vekovno prisustvo: nazivi ulica, spomen-ploče, groblja i literatura – kao svedoci večne priče o neumitnoj prolaznosti.