Đubre

Ako nešto mrzim, to su preletači koji su se savijanjem kičme, drukanjem i izdajom ispentrali na sam vrh cirkuske trupe koja vodi državu.

Uočavam brojčanu dominaciju plastificiranih ženskih monstruma. Na sve strane bauljaju napumpana poluotvorena usta debila i pitam se dokle li će trajati taj ogavni trend, pošto negativno utiče na broj riba koje mi se dopadaju.

Ovo nije država, već organizacija za pljačku i šverc i ništa više od toga.“

Žene su dominantna bića, one biraju s kim će da se jebu, muškarci se bore oko njih, ne i ja, doduše…“

Uključujem blinkere i sirenu, kao neku vrstu lične parade kroz svet mrtvih. Gazim gas do daske.

Ubicu su u dnevniku na njegovoj televiziji jednom prilikom, kao slučajno, potpisali sa „predsednik Srbije“,

Ubica – jer je i njegov privatni lekar ubica. Ubica – zato što svojim TV programom ubija ono malo mozga što je ostalo ovom beskrajno glupom narodu, a pre svega Ubica, jer ubija koliko smara tokom razgovora.

Ko se na mleko opeče, taj i u jogurt duva!“

„Seljačke poslovice ostavi za svoje retardirane čitaoce.

Glupi su to razgovori, kratki i neprijatni, jer smo na različitim narkotičkim frekvencijama.

Moglo je to i bolje da se izgrebe, na šta liči takvo sranje usred lifta gradske uprave, mada možda i nije loše da bude tu, kao podsećanje da svaki cirkus ima svoj početak i kraj.