bookmate game

Tardis

Tardis
27Bøger236Følgere
Misija IP Tardis je da se objave značajna dela srpske fantastike koja su nepravedno zapostavljena u izdavačkim planovima većine drugih izdavačkih kuća. Takođe, otvorena su vrata saradnje sa nepoznatim piscima, mladim i starijim, kojima se do sada nije ukazala mogućnost da objave svoje tekstove.
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Spomenka Pululu (1958) je srpska književnica, urednica, izdavač i kulturni aktivista.

    Neoplan su pesme sabrane sa svih krajeva sveta, sa svih doba dana, sa vrhova i dna života, sa ovog sveta i iz drugih.»
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Spomenka Pululu (1958) je srpska književnica, urednica, izdavač i kulturni aktivista.

    Nomadi su zbirka priča sabranih sa svih krajeva sveta, sa svih doba dana, sa vrhova i dna života, sa ovog sveta i iz drugih.»
  • Spomenka Pululu
    Nomadi
    • 102
    • 1
    • 1
    • 10
    sr
    Bøger
  • Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Zoran Jakšić (rođen 14. aprila 1960. godine u Pančevu) je srpski naučnik, pisac naučne fantastike i prevodilac. Doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bavi se istraživanjem oblasti nanotehnologija i mikrosistema. Objavio preko 60 naslova fantastike i naučne fantastike. Po mišljenju kritike, publike i kolega, Jakšić je jedan od najbitnijih pisaca srpske i jugoslovenske naučne fantastike.

    Zoran Jakšić nam u zbirci Ministarstvo senki predstavlja jedan malo drugačiji i oporiji pogled na svet, u odnosu na ono šta smo navikli da čitamo od ovog pisca. "
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Zoran Jakšić (rođen 14. aprila 1960. godine u Pančevu) je srpski naučnik, pisac naučne fantastike i prevodilac. Doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bavi se istraživanjem oblasti nanotehnologija i mikrosistema. Objavio preko 60 naslova fantastike i naučne fantastike. Po mišljenju kritike, publike i kolega, Jakšić je jedan od najbitnijih pisaca srpske i jugoslovenske naučne fantastike.

    Kraljevi su zbirka novela i priča Zorana Jakšića. Čine je: Jeka (nagrada Lazar Komarčić za novelu, 1992), Morana, Dubrava (nagrada Lazar Komarčić za novelu, 1991), Kraljevi Septembra, Znak zveri, Bezdan (nagrada Lazar Komarčić za novelu, 2003) "
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    Ilija Bakić poznati je srpski pisac, poeta. U poetskom opusu je avangardan, eksperimentalan, signalista. Zbirka „Filmovi” sadrži tridesetsedam pesama koje su nastajale u poslednjih dvadeset godina kao refleksija na filmove koji su ostavili jak utisak na pesnika.
  • Ilija Bakić
    Filmovi
    • 140
    • 1
    • 5
    sr
    Bøger
  • Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Ne postoji samo jedan Univerzum. Ne postoji samo jedan Svet.

    To je početna konstatacija na kojoj se temelji roman Čuvari Severa. Svet je podeljen na Zone. Postoje paralelne stvarnosti i u svakoj od njih su isti akteri. Ali ne i isti događaji. Alternativa vodi ka drugačijem ishodu. Možda ovaj svet ide svom kraju.

    Izabel Lens koristi tehnike paralelnog univerzuma da bi prodrla u vladin sistem i tako rešila jedno veoma lično pitanje — sudbinu njenog supruga Pjera. Uspešnim preuzimanjem poverljivog fajla „Erosion“ skrenula je pažnju na svoje umeće i preporučila se za viši nivo – prelazak sa 5. na 6. nivo Zone. Ali napredak u takvim sferama se skupo plaća…

    Neda Mandić Spasojević nije nepoznata čitalačkoj publici. Od početka devedesetih objavljuje eseje, prikaze, kritike i prozne radove. Čuvari Severa su njen prvi roman.»
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    Zbirka priča Adrijana Sarajlije Manufaktura G, svedoči pre svega o talentu koji je iznenada bljesnuo, preskačući onu obaveznu fazu „dečjih bolesti“ — ali ovo ne treba nikoga da čudi — naš cenjeni autor je doktor medicine, specijalista pedijatrije! Ovaj mladi beogradski pisac već svojim književnim prvencima dao je svoj nemali doprinos vazda previrućoj i neumrloj žanrovskoj (koja to više i nije) književnoj produkciji srpskog govornog područja.
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    Uroboros, zmija ili zmaj koji guta svoj rep, je prastari simbol cikličnosti prirode, života, a vezuje se za proces introspekcije, spoznavanje sebe. Uroboros je izbor pesama koje se umnogome tim temama i bave: životom, tokovima, počecima, krajevima, sredinama i obratima, o društvu i samoći, bliskosti i usamljenosti, o čoveku i o psu.
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Sava Babić (1934–212) pisac, prevodilac i profesor univerziteta, značajna figura u srpskoj književnosti i kulturi, koji je do sada je objavio četrnaest knjiga (eseja, kritika, studija, monografija, romana), već decenijama prevodi mađarsku književnost. Preveo je na srpski više od stotinu četrdeset knjiga s mađarskog jezika; od toga broja objavljeno je sedamdeset, a ostale su u rukopisu, očekuju da budu objavljene.

    Knjiga o Danilu sadrži više tekstova o Danilu Kišu (1935–1989), o njegovom književnom delu, prevodima i prepevima, kao i značajne tekstove Petra Božika i Otoa Tolnaija, o Kišu i Kiševom stvaralaštvu.»
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Led čine dva kratka post-kiberpank romana:

    LEDLED, u mračnoj budućnosti mega-megapolisa, prati sudbinu dvojice lopova angažovanih od moćne kompanije za obavljanje manjih prljavih poslova. Po nalogu poslodavca oni se sklanjaju u tihi, javnosti neinteresantan muzej. Njegovi hodnici, međutim, kriju iznenađenja i izazove koji će postepeno razdvojiti dotadašnje prijatelje.
    NA SATELLITU prati Wintera, lovca na ucenjene glave, koji na obodima megalopolisa budućnosti pokušava da pronađe nestalog druga. Potraga ga vodi od sumnjivih lokala do naselja za besprizorne, u kojima vladaju bazični principi ljudskog čopora zasnovani na fizičkom nasilju i potpunom pokoravanju. U košmarnom lavirintu lovac postaje žrtva koju besomučno progone.
    Romani su pisani specifičnim jezikom budućnosti – amalgamom srpskog-nemačko-engleskog jezika sa posebnom gramatikom – što zaokružuje uverljivo oslikanu atmosferu.»
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Mudrijaši je kaubojac u svemiru u slici i reči. U ovom naučnofantastičnom romanu pod snažnim uticajem vesterna Bezimeni sa zabačenim skafanderom i obaveznom cigarom u uglu usana, po svetu sa dva sunca juri Propovednika. Igrajući se formom romana, Ilija Bakić kombinuje crtež i reči u novi pripovedni oblik kojim na humorističan način ispituje naše poimanje svet(ov)a, percepciju, pa i mogućnost dolaženja do bilo kakvih zaključaka dok se sve oko nas polako, ali neumoljivo menja. To je odlično ilustrovano već samim početkom romana:

    Jeste vi malo odlepili?
    Ne… Možda…
    Dobro.»
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Za tkanje priče potrebna je velika umešnost, i neko dosta mlađi od mene. Ponekad, kad dođe vetar iz Hamala, skoro da bih mogla da ispričam priču. Taj vetar je jedino što mi još daje snagu.
    * * *
    Pisanje je najbolji deo, kao igra, kao lov.
    * * *
    Ivana Milaković, rođena 1976. godine u Be­o­gra­du, diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2000. godine.
    Objavljuje kratku prozu po periodici, antologijama, izborima. Radi kao scenarista, dramaturg, prevodilac.»
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Mirjana Detelić (1950–2014). Doktorirala 1992. na temi Poetika prostora u srpskoj deseteračkoj epici. Radila u Balkanološkom institutu SANU kao naučni savetnik. Autor niza članaka, studija, prikaza, priredila više knjiga o istoriografiji i književnosti, autor više knjiga vezane za motive gradova u srpskoj narodnoj književnosti

    njiga Legende o nestanku sastoji se od tri celine. U prvoj, Dorkasi, opisani su doživljaji i sudbine dorkasa, pripadnika okultnog antičkog reda poreklom iz mitskog Atalantisa (Atlantide), koji su otkrili Kamen mudrosti i tajnu putovanja kroz vreme. Zahvaljujući tome misteriozno, bez traga, nestali su iz atinskog svetilišta početkom petog veka pre nove ere, „u doba najvećeg grčkog straha od persijske invazije“. Druga celina, Umetnute strane, nadovezuje se na Dorkase serijom kratkih „svedočanstava“ o susretima običnih osoba s ukletim putnicima kroz vreme, ispričanih iz suprotne, ljudske perspektive. Treća celina, Drugi odlazak, u čijem naslovu prepoznajemo poigravanje biblijskim predanjem o drugom Hristovom dolasku i semantičkim implikacijama tog dolaska, najšira je u vremenskom rasponu i seže od postanka reda mističnog dorkasa, koji se vezuje za civilizaciju Atlantide i propast legendarnog polisa u kataklizmi, do momenta njihovog konačnog nestanka početkom XXI veka i rađanja nove, savršenije vrste od ljudske — homo universalisa. Pričom su, dakle, obuhvaćene tri legende o nestanku: legenda o nestanku dorkasa iz atinskog hrama, kada su prešli u drugu dimezniju postojanja i stekli „privilegiju“ putovanja kroz vreme, legenda o njihovom konačnom nestanku, koji je bio cena nastanka homo universalisa, i legenda o nestanku Atlantide, koji se zbio „na početku“.»
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Bakić u Unezverijadi gradi paraleleni univerzum Evrope sa početka XX veka, uzavrele od naučnog i kulturnog Progresa, u kojoj naše junake — umetnike, futuriste, sve do jednog odjeke postojećih avangardnih ličnosti, imena, ideja — kaldrmisanim ulicama boemskog Pariza voze parotramvaji, parobusi i parokabrioleti(!), nebom ih preko Alpa nose moćni dirižabli, dok se etrom šire zvuci i slike iz misterioznih Gnommašina — proizvoda laboratorija tajnovitih balkanskih Alchemista — prenoseći proglase NadPape ABre-Tona.

    „Unezverijada svakako potvrđuje da je Ilija Bakić jedan od najosobenijih srpskih prozaista: mračan, duhovit, stilski prepoznatljiv, a uz to i pisac neiscrpne mašte, koja uvek uspeva da nađe onaj elemenat oneobičenja, onaj obrt koji trgne, zbuni, obraduje, pomeri čitaoca. […] Intelektualan bez pretencioznosti, duhovit bez napora, ali i zastrašujući po pitanjima koja postavlja Bakićev književni Vavilon gradi se sam za sebe, magnetski privlačan za one koji uživaju u njegovoj prozi, koja je davno napustila žanrovske ramove i stege.“

    Ljiljana Pešikan-Ljuštanović"
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Miroljub Todorović rođen je 1940. godine u Skoplju. Osmogodišnju školu učio je u mestima oko Velike Morave, gimnaziju u Nišu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Osnivač je i teoretičar signalizma, srpskog (jugoslovenskog) neoavangardnog stvaralačkog pokreta i urednik Internacionalne revije Signal. Piše poeziju, prozu, eseje i bavi se multimedijalnom umetnošću.

    ""Svinja je odličan plivač i druge pesme"" predstavlja širi izbor pesama iz onih signalističkih poetskih žanrova koje sam svojevremeno imenovao kao: aleatorna, tehnološka, fenomenološka, kompjuterska, varijaciona, ready-made (nađena, gotova) i elementarna poezija. Većina ovih pesničkih oblika definisana je, kako u mojim manifestima i pratećim tekstovima, tako i u tekstovima (esejima) proučavalaca i tumača signalizma. Osnovu izbora čine ciklusi iz zbirki ""Svinja je odličan plivač"" (1971), ""Kiberno"" (1970), ""Čorba od mozga"" (1982) i ""Pucanj u govno"" (2001), a pojedine pesme preuzete su još iz ""Algola"" (1980), ""Nokauta"" (1984), ""Sremskog ćevapa"" (1991) i knjige ""Chinese erotism"" (1983). Pesme ""Jela po porudžbini"" i ""Jaja na srpski način"", nastale (nađene) pre četrdesetak godina, ovde se prvi put objavljuju. Izvodi iz kritika preuzeti su iz prikaza zbirki od kojih je načinjen ovaj izbor, kao i onih eseja i studija gde su se kritički i teorijski tumačili žanrovi signalizma što ih poezija u ovom izboru oličava.»
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Sava Babić (1934–212) pisac, prevodilac i profesor univerziteta, značajna figura u srpskoj književnosti i kulturi, koji je do sada je objavio četrnaest knjiga (eseja, kritika, studija, monografija, romana), već decenijama prevodi mađarsku književnost. Preveo je na srpski više od stotinu četrdeset knjiga s mađarskog jezika; od toga broja objavljeno je sedamdeset, a ostale su u rukopisu, očekuju da budu objavljene.

    Knjiga o Miloradu Paviću (1929–2009) pokušava da obuhvati pesnika i istoričara književnosti – koji je uspešno postao veliki novelista pa potom isto tako i veliki romansijer – stvaraoca koji je ostao neokrnjeni pesnik i zbog toga izvršio preokret u prozi našeg doba, i kod nas i u svetu. Analiziraju se i njegove pesme, i studije, i novele, i romani: kako bi se pokazalo koliko je on jedinstven stvaralac ogromnog raspona, njegovo delo traži brojne tumače i ne može se lako sagledati.»
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Ako se nečija knjiga očekivala dugo i sa nestrpljenjem u krugovima ljubitelja fantastike, to je zbirka priča Aleksandra Markovića. Najznačajnija i najupečatljivija priča, „Avanture belog nosoroga“ objavljena mu je još 1994. godine u Tamnom vilajetu 3. Aleksandar Marković je odličan pisac. Njegova priča teče. Podjednako je dobar u sarkazmu kao i u filozofiji. Njegove priče imaju ritam, u zavisnosti od teme: marša, elegije, poeme. Iza urnebesnog humora paradira teška misao. U elegičnim iskazima krije se duboka, stara duša.

    Zbirka Mrve pod kožom su izabrane priče koje je Marković napisao u proteklih šesnaest godina. Nadamo se da će objavljivanje ove zbirke biti podstrek autoru da nastavi da raduje svoju čitalačku publiku.
    "
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    Ljubomir Damnjanović — Ljuba, prešao je sve stepenice, od podnožja do vrha piramide Naučne Fantastike. Najpre ga je zadesio sudar sa ovim oblikom umetničkih sadržaja, a kako to reče Pol Oster, „kada jednom osetiš ukus budućnosti, tu povratka nema”, jer se uvek iznova vraćaš svetovima bez granica nastanjenim čudesima koja ustreptalo otkrivaš i osvajaš, a što te daruje drugačijim uglom sagledavanja svakodnevice. Roman je potpuno iznenađenje za Ljubine čitaoce; priča funkcioniše bez većih teškoća, drži pažnju, a propusti u njoj lako se daju ispraviti i ne opterećuju ukupan, povoljan utisak. Vi što maštate o sreći je vrlo dobra knjiga ovog autora.
    Tardistilføjede en bog til boghyldenTardisfor 6 år siden
    «Sava Babić (1934–212) pisac, prevodilac i profesor univerziteta, značajna figura u srpskoj književnosti i kulturi, koji je do sada je objavio četrnaest knjiga (eseja, kritika, studija, monografija, romana), već decenijama prevodi mađarsku književnost. Preveo je na srpski više od stotinu četrdeset knjiga s mađarskog jezika; od toga broja objavljeno je sedamdeset, a ostale su u rukopisu, očekuju da budu objavljene.

    Njegoš ili Istraga i istraženi donosi novi pogled na Negoševo delo i istrage kojima se bavi u tri svoja centralna epa: Luča Mikrokozma, Gorski vijenac i Lažni car Šćepan Mali. Sava Babić pred sebe i nas postavlja pitanja koja Njegoš u svojim epovima razmatra, nudi nam deo konteksta ondašnje i današnje srpske i svetske baštine, osvetljava srodne dileme iz indijskih mitova, prenosi šta je Bela Hamvaš o tome imao reći, ali nudi i svoje utiske, da prosudimo sami.»
fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)