Počela je da uviđa da je karakter vrednija imovina nego novac, društveni položaj, intelekt ili lepota i da oseća da ako je veličina ono što je neki mudar čovek definisao rečima „istina, poštovanje i dobra volja“124, onda njen prijatelj Fridrih Ber nije samo dobar već velik.

Ako je imao neku tugu, „ona je sedela s glavom pod krilom“119 i okretao je svetu samo svoju sunčanu stranu.

Prijatne krive linije oko njegovih usta bile su spomen na mnoge prijateljske reči i vedar smeh, oči mu nikad nisu bile hladne niti bezdušne, a ta velika šaka imala je topao, snažan stisak, izražajniji od reči.