Groblje živih

»Ali nakon nekog vremena«, nastavio je, »počeo sam se pitati.«

»Što?«

»Je li bolje živjeti u laži s tobom, ili u istini bez tebe?«

Progutala je slinu. »Jesi li došao do odgovora?«

»Nisam«, rekao je. »Ali sada neću ni morati. Istina je izašla na vidjelo. Laži više nema.«

»Samo tako?«

»Ne, Kat. Ništa s nama nije ›samo tako‹.«

Došao je do kreveta i sjeo pokraj nje. Nije ju pokušao zagrliti. Nije joj se pokušao primaknuti. Ni ona se nije pomaknula njemu. Sjedili su bez riječi, gledali u zid, pustili da sve prođe preko njih - sve laži i tajne, smrt i ubojstvo i krv, godine boli i samoće. Konačno, ruku je pomaknuo prema njezinoj. Ona je prišla svojom i stavila je na njegovu. Jako dugo su tako ostali, nepomični, u dodiru, gotovo se bojeći disati. A negdje, možda s radija u autu koji je prolazio ili možda samo u njezinoj glavi, čula je kako netko pjeva: » Uopće mi ne nedostaješ.«

Tata je Aquau znao iz O’Malley’sa. Svaki puta kad bi je vidio s njim, u glasu mu se čulo nezadovoljstvo.

»Što se dogodilo, Jeffe?«

»Otac ti je poludio. Nazvao je Staggera. Rekao mu da moraju naći tog tipa.«

»Aquau?«

»Da. Tvoj otac nije znao da smo cimeri, zar ne?«

Kat nije vidjela razloga da mu kaže.

»Bilo je kasno. Ne znam. Dva, tri u noći. Bio sam dolje u praonici rublja. Tvoj otac je provalio. Ja sam se vratio...«

»I što se dogodilo, Jeffe?«

»Tvoj otac ga je mlatio. Aquaino lice... bilo je grozno. Oči su mu bile zatvorene. Tvoj otac mu je sjedio na prsima i udarao ga. Povikao sam da prestane. Nije poslušao. Nastavljao je...« Jeff je stresao glavom. »Mislio sam da je Aqua već možda mrtav.«

Kat se sjetila da je nakon očeve smrti Aqua bio u bolnici. Mislila je da je to bilo zbog psihičkih problema, ali sada je shvatila da je imao i drugih. Nakon nekog vremena oporavio se od tjelesnih ozljeda, ali istina je bila da mu se mentalno zdravlje nije nikad oporavilo. I prije je imao psihotičnih epizoda. Ali nakon te noći, nakon što ga je izmlatio njezin otac...

Zato je Aqua govorio da je to njegova krivnja. Radi toga je sebe krivio zbog prekida, zbog toga je htio zaštititi Jeffa i vratiti mu dug, što je otišlo tako daleko da je napao Brandona.

»Skočio sam na njega«, rekao je Jeff »Hrvali smo se. Zbacio me sa sebe. Bio sam na podu. Ustao je i udario me u trbuh. Primio sam ga za cipelu. Krenuo je prema koricama pištolja. Aqua je došao k svijesti i zaletio se u njega. Ja sam ga i dalje držao za cipelu.« Jeff je skrenuo pogled, oči su mu se iskrivile od bola. »I tada sam se sjetio da si mi pričala kako dolje uvijek ima pištolj ako onaj drugi mora baciti.«

Kat je u nevjerici počela tresti glavom.

»Ponovno je krenuo prema koricama. Rekao sam mu da stane. Ali jednostavno nije slušao. Zato sam posegnuo u njegovu cipelu i izvadio pištolj...«

Kat je sjedila bez riječi.

»Stagger je čuo pucanj. Tvoj otac mu je bio rekao da stražari ili tako nešto. Dojurio je. Uspaničio se. U najmanju ruku, radilo se o njegovoj karijeri. Svi ćemo završiti u zatvoru, rekao je. Nitko nam neće povjerovati.«

Pronašla je riječi. »Tako da ste stvar zataškali.«

»Da.«

»I onda si se jednostavno pretvarao kao da se ništa nije dogodilo.«

»Pokušavao sam.«

Unatoč svemu, na usnama joj se pojavio smiješak. »Ti nisi kao moj tata, zar ne, Jeffe?«

»Kako to misliš?«

»On je mogao živjeti u laži.« Suza joj je kanula niz lice. »Ti ne bi mogao.«

Šutio je.

»Zato si me ostavio. Nisi mi mogao ispričati istinu.

Mjesec dana kasnije, dok je Kat ležala na njegovu krevetu i dok joj je tijelo još uvijek podrhtavalo u zadovoljstvu, bajci je došao kraj.

Postkoitalno je zagrlila jastuk i nasmijala se. Čula je kako Jeff pjeva ispod tuša. Pjesmu koja im je postala krajnje zadovoljstvo i stalno im bila u uhu:

»Uopće mi ne nedostaješ.«

Jeff nije mogao pratiti melodiju čak i da je tetovirana na njemu. Bože, pomislila je Kat odmahujući glavom. Tako lijep muškarac s tako groznim sluhom.

Još uvijek se osjećala prekrasno lijenom kad joj je zazvonio mobitel. Pružila je ruku, pritisnula zeleno dugme za razgovor i rekla: »Halo?«

»Kat, Bobby Suggs je.«

Suggs. Stari obiteljski prijatelj. Detektiv koji je radio na ubojstvu njezina oca.

»Hej«, rekla je.

»Hej. Imaš minutu?«

»Naravno.«

»Sjećaš se da si me zamolila da pogledam one stare otiske prstiju? One koje smo našli na mjestu zločina.«

Kat je sjela. »Da.«

»Moram ti reći. Bilo je teško. Zato je i toliko trajalo. U skladištu ih nisu mogli naći. Nitko više nije imao rezultate. Mislim da ih je Stagger bacio. Morao sam ih ponovno provjeriti.«

»Jesi li našao otiske?« upitala je.

»Imam ime, da. Iako mi nije jasno što to znači.«

Jeff se prestao tuširati.

»Reci mi ime.«

I tada je rekao.

Mobitel joj je kliznuo iz ruke. Pao je na krevet. Suggs je nastavio govoriti. Kat ga je čula, ali riječi više nisu dopirale do nje.

I dalje izgubljena, okrenula se prema vratima kupaonice. Jeff je stajao na njima. Imao je ručnik omotan oko bokova. Čak i sada, čak i nakon zadnje obmane, nije si mogla pomoći da ne pomisli koliko je lijep.

Prekinula je vezu. »Čuo si?« upitala ga je.

»Dovoljno, da.«

Čekala je. Zatim je rekla, »Jeffe?«

»Nisam ga namjeravao ubiti.«

Zatvorila je oči. Njegove riječi su je pogodile silnom žestinom. Jeff je stajao i čekao da se pribere.

»Taj klub,«, rekla je. »One večeri kad je umro, otišao je u taj klub.«

»Tako je.«

»Bio si ondje?«

»Ne.«

Kimnula je, bilo joj je jasno. Klub za transvestite. »Aqua?«

»Tako je.«

»Aqua ga je ugledao.«

»Da.«

»I što se dogodilo, Jeffe?«

»Mislim da je tvoj otac u klub otišao s Medenom. Bili su, ne znam. Aqua mi nije nikad ispričao detalje. U tome je stvar. Nikad nije rekao ni riječi. Ali vidio ga je.«

»A i tata je ugledao Aquau?«

Jeff je kimnuo.