Kristin Fere-Fleri

Devojka koja je čitala u metrou

U duhu Čudesne sudbine Amelije Pulen i Čekaj me na poslednjoj stranici — moderna bajka o mladoj ženi čiji će se život preokrenuti kad se pridruži igri Knjige bez granica.

Žilijet putuje metroom svakog dana u isto vreme. Najviše voli da oko sebe posmatra ljude koji čitaju. Stariju gospođu sa zbirkom recepata, bibliofila — ljubitelja retkih izdanja, devojku koja uvek plače na strani 247…

Jednog dana Žilijet odlučuje da izađe dve stanice ranije i krene nepoznatom ulicom do posla. Pogled joj privlače visoka zarđala metalna vrata, koja su odškrinuta. Na vratima piše velikim plavim slovima: Knjige bez granica. A iza tih vrata dočekaće je usamljeni knjižar koji očekuje svog kurira. Posao njegovih kurira nije samo razmena knjiga. Oni moraju da prepoznaju narednog čitaoca, da naslute kome je baš ta knjiga potrebna. Zaintrigirana, Žilijet se pridružuje igri, a njen život, nekada dosadan i monoton, biće ispunjen neobičnim avanturama.

„Lepa i luckasta priča, za sve one koji žele da zatvore knjigu sa osmehom na usnama.“ Lire

„Divan roman koji nas podseća da je u eri društvenih mreža romantika najvažnija.“ Madame Figaro

„Knjiga zbog koje ćete želeti da čitate više. Knjigoljupci, ovo je knjiga za vas!“ Les Chamoureux des livres

„Ovako zanimljiv roman ne smete propustiti.“ La Tribune du Réseau Presse"
124 trykte sider

Vurderinger

    Jovana Ostojićhar delt en vurderingfor 2 år siden
    👎Spring denne over

    2/5

    Dijana Senichar delt en vurderingfor 2 år siden
    👍Værd at læse
    💞Superromantisk
    🚀Opslugende
    🐼Vildt sød

    Simpaticna knjiga iskljucivo za strastvene citaoce

    b0016869821har delt en vurderingfor 6 dage siden
    👍Værd at læse

Citater

    Jovana Ostojićhar citeretfor 2 år siden
    Luksuzne muke, sitne radosti. One vezane za svakodnevnu rutinu: osećala je neku nejasnu zahvalnost kada bi kafa ujutru bila dobra i kada bi kiša, najavljena za celu sedmicu, padala samo noću
    Jovana Ostojićhar citeretfor 2 år siden
    „Nikad ga nisam razumela. A ni on mene nije nikad razumeo. Pretpostavljam da je tako kod većine parova. Vatreno pričaju jedno drugom o svom životu, veruju da sve znaju, sve razumeju, sve prihvataju, a onda se pojavi prva pukotina, stigne prvi udarac, koji nije nužno zadat iz pakosti, ali je zadat, i sve se raspadne u paramparčad... i čovek ostane go i sam, pored stranca koji je takođe go i sam. To je nepodnošljivo.“
    Milena Stanojkovićhar citeretfor 2 år siden
    svi smo, u suštini, zaptiveni, nepropusni za tuđa osećanja, nesposobni da dešifrujemo pokrete, poglede, ćutanja, svi smo osuđeni da se, s teškom mukom, sporazumevamo pomoću reči koje nikad nisu one prave.

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)